Биљни и животињски свет овог краја је типичан за брдско-планинска подручја од 300-1000 м надморске висине. Ово подручје се одликује великим богатством и разноврсношћу флоре и фауне, што је у складу са дисекцијом рељефа, особинама климе и водним богатством. Простране шуме, пашњаци са богатим ловним фондом представљају значајан елеменат туристичке привлачности овог простора. знатни делови природе овог подручја очувани су у свом изворном стању, што чини значајну туристичку вредност и овом простору даје посебно биогеографско обележје.
Главне врсте листопадног дрвећа у шумама су буква, храст китњак, бреза, граб, јасен, јавор, липа, брест, топола, јасика, јова, врба и багрем.
Главне врсте дрвећа у шумама четинарског су црни бор, бели бор, јела, смрча, клека и планинарски бор.
У шумама, поред путева, у врзино и међама налазе се бројне воћкарице: дивља трешња, шумска јагоду, дивља малина и купина.
Жбунасте врсте су бројне: леска, зова, дрен, пасдрен, глог, жешља, трњина, шипурак,јеребика и др.
Главне врсте листопадног дрвећа у шумама су буква, храст (цер, граница, лужњак), и друге жбунасте врсте су бројне: леска, зова, дрен, пасдрен, глог, жешља, трњина, шипурак, орлови нокти, павит и друго жбуње. Поред шумске, веома је заступљена травна вегетација. Лековито биље представља посебно богатство овог краја. Од лековитих биљака расту: ангелика, бели слез, боквица, босиљак, бршљан, вилина коса, власуша, водопија, гавез, Гавранов лук, гороцвет, Грчица, дан и ноћ, дивља врбена, дињица, Добричић, ђурђевак, зановет, звездан, звончић, зова, ивањско цвеће, имела, јагорчевина, кандилица, кантарион, каћун, кичица, клека, коприва, кукурек, кукута, ладолеж, линцура, лобода, љубичица, мајчина душица, маслачак, матичњак, медуника, коприва, нана, невен, папарат, полен, перуника, рузмарин, сватовак, хајдучка трава, црни слез, чуваркућа и многе друге.
Ратарске биљке које се гаје на овом подручју су: пшеница, раж, јечам, овас, (зоб) кукуруз. Повртларске биљке: кромпир, пасуљ, боранија, црни лук, бели лук, влашац, празилук, паприка, парадајиз, купус, шаргарепа, спанаћ, репа, бундева, краставц, зелена салата, лубенице, диње и друге. Овај крај је богат и разним врстама и сортама воћа: шљивама, јабукама, крушкама, дуњама, орасима, трешњама, вишњама, мушмулама, кајсијама, бресквама и другим.
На целом подручју ваљевских планина у шумама, шумарцима, шикарама, клисурама, долинама, пашњацима и њивама, животињски свет је врло бројан. У дивље 55 животиње, које овде имају станиште спадају: дивљи зец, твор, веверица, јазавац, куна, видра, јеж и друге. На овим просторима од крупне дивљачи могу се наћи срна и дивља свиња, лисица, док се вук ређе јавља. Овде борави и велики број разних врста птица. Пернате грабљивице су: орао, кобац, јастреб, сова, чавка, врана, сврака, гавран и кукавица. Певачице и остале птице су: славуј, шева, детлић, зеба, сеница, врабац, ласта, кос, чворак, пупавац, препелица, креја, јаребица, грлица, жуња, голуб, фазан и друге.
Поред тога што је ово подручје природно станиште многих животиња, стање животињског света, посебно оног значајног за развој ловног туризма, није задовољавајуће. И поред погодних природних услова многе врсте сведене су на минималан број. Цело подручје ваљевских планина користи се у оквиру предузећа 'Србија-шуме'.
Ловачке организације нису довољно заинтересоване за развој ловног туризма и највећи део дивљачи из фонда ловишта служи за потребе самих ловаца-чланова друштава. Сходно томе и мали број дивљачи ставља се у промет. преовлађује одстрел ниске дивљачи и то првенствено врста које су проглашене за штеточине. Дивљач овде има "мирна станишта", која јој омогућавају широки радијус кретања.
- [1]http://www.divcibareinvest.rs/studija-opravdanosti-proglasenja-turistickog-podrucja-divibare.pdf
