Висина 1050 метара, дужина 2 километра, трајање 30 минута.

Креће се од цркве Св. Пантелејмона као одредишта које је лако препознати, асфалтираним путем који се благо пење узбрдо према хотелу Маљен и одмаралиштима ЕПС и Крушик. Након десет минута хода на раскрсници треба скренути десно, пут је макадамски, а даље се настављају кривудаве, утабане стазе које се поред викендица пењу ка врху. На следећој раскрсници (у околини су ретки високи борови) пут лево води ка видиковцу Паљба, а десно ка Голупцу. Голубац је видиковац који пружа поглед целим кругом. Центар и обриси хотела и викендица на источној и северној страни, као и највиши Маљенска врх Краљев сто. У истом правцу су и Паљба и Црни врх. На западној страни се оцртавају Ваљевске планине: Повлен, Јабланик и Медведник. Силаском до раскрснице можете наставити за видиковац паљбу кроз борову шуму макадамским путем којим ретко пролазе аутомобили. Након 20 минута хода појавиће се асфалтирани пут одакле се наставља или према центру или према видиковцу Паљба.

Висина 1051 метар, дужина 2,5 километара, трајање 40 минута.

Креће се асфалтним путем поред цркве Св. Пантелејмона, али овога пута не настављатт према Маљену, већ скренути лево, утабаном стазом дуж потока Зујан преко које се и прелази након неколико стотина метара. Стаза наставља благо узбрдо, најпре кроз борову шуму, а затим кроз ливаде, поред викендица све до главног асфалтираног пута. Да не би се ишло асфалтом, након 50-ак метара, могуће је скренути стазом са леве стране пута. После извесног ходања, прећи на десну страну и пратити стазу кроз малу борову шуму. То је последња етапа, јер убрзо се долази на циљ - Паљба са 1051 метара висине. На једној страни су Ваљевске планине, на другој Маљенска врхови. Нешто ниже од врха, са леве стране главног пута налази се видиковац са пространим паркингом. Поглед пуца на села која су дубоко у долини: Скакавци и Росићи, Ражана и Косјерић. Место је атрактивно предвече када сунце залази за Медведник и Повлен.

Висина 962 метра, дужина 2 километра, трајање 40 минута.

Љути крш је по многима најинтересантнији део Дивчибара. Сам видиковац се налази на 962 метра надморске висине. Кад се прође Бреза камп, на леву страну скреће макадамски пут означен црвеним путоказом "Љути крш". Стаза води тим путем, кроз шуму, између викендица. Иза последње викендице стаза напушта пут и скреће десно, а затим вијуга кроз шуму. После прелаза преко потока, иде се кроз шуму са пропланцима до дрвета са путоказима: десно Стражара и лево Љути Крш. Наставља се левим правцем, кроз шуму. Ту је почетак строгог природног резервата 2. категорије Црна река. Стаза затим избија на каменити гребен, којим се успиње до видиковца на врху. Са љутог Крша пружа се предиван поглед на кањон Црне реке, и ваљевске планине Маглеш, Медведник и Јабланик.

Висина 1036 метра, дужина 2,5 километра, трајање 45 минута.

Први део стазе исти је као за Црни врх. Када се стигне до путоказа и већ поменуте раскрсице, скрене се лево макадамом који се благо успиње кроз четинарску шуму. Након тога следи још једна раскрсница: десно још један прилаз Црном врху, а право пут за Велику плећа. Са леве стране пута је шума, а са десне неколико викендица. Након тога стаза прави велику окуку на десно, па преостаје мали део пешачења кроз шуму и стиже се на врх висок 1050 м Виде се Сувобор, Каблар, Овчар и Субјел, а по ведром времену у даљини се назиру Копаоник, Златибор, Тара и Голија . У подножју Велике плећи је кањон Црне Каменице чији се жубор јасно чује.

Висина 1093 метра, дужина 1,5 километар, трајање 35 минута.

Из центра наставити главним асфалтираним путем супротно од правца Београда и након краћег пешачења скренути лево код Панчевачког одмаралишта. Пут наставља узбрдо, асфалтиран је и пролази поред одмаралиште ИМТ. Након успона и викендица следи раскрсница са дрвеним путоказом: лево је стаза за Велику плећа, а ви настављате право ка Црном врху. Убрзо се улази у шуму борова, бреза и јела. Обрасла је травом, боровницама и густом папрати. Ова, прилично стрма стаза испреплетана је корењем четинара, што у комбинацији са камењем и земљом формира природне степенике. Кад се савлада овај део пута излази се на сам врх. Прво што свако угледа је стена са исписаним црвеним бројевима: 1093. Подлога Црног врха је каменито-травната, ау даљини се виде Сувобор, Каблар, Овчар. По ведром времену виде се и Голија, Копаоник, Златибор, Тара и Звијезда.