[1] У централном делу планине Маљен, 110км од Београда, 170км од Новог Сада и само 38км од Ваљева, на 1000м надморске висине простире се познато планинско-климатско-туристичко место Дивчибаре.
Ово несвакидашње живописно и сликовито место у срцу Маљена са изванредним видицима на делове масива Маљена и његову ближу околину, представља нераскидиви спој са низом у венцу vаљевских планина: Медведник, Јабланик, Повлен, Маљен и Сувобор које су завршни масив Динарског система у северозападној Србији.

Врхови Маљена пружају изванредан поглед на удаљене крајеве Србије. Највиши је Краљев сто на 1104 метара надморске висине, а затим Црни врх на 1098 метара. Са бројних видиковаца пружа се предиван поглед на шумадијске планине све до Копаоника, на Соколске планине, Златибор, Тару, Звезду, Голију и Дурмитор. [2]

Захваљујући свом повољном положају Дивчибарска висораван има благу, пријатну климу што је ово место учинило јединственом климатском бањом. До Дивчибара допиру ваздушне масе из Медитерана и сукобљавају се са ваздушним масама Карпата и Панонске низије, чиме се може објаснити присутвo јода у ваздуху. У просеку је годишње 289 дана без ветра; средња годишња температура је 18 степени, јесен топлија од пролећа, а септембар најсувљи месец. Дивчибаре су и добро осунчане, што је повољно за опоравак организма. [2]

Благотворни утицај климе Дивчибара на човечји организам, међу првима је открио кнез Милош долазећи, још далеке 1812 г. и одмарајући се на овој планини окружен лепотама Дивчибара. Схвативши благотворну вредност своје околине, још далеке 1925 г. мештани Ваљева су основали друштво под називом 'Здравствено друштво Дивчибара' и на тај начин започели организованије развијати ову благодатну туристичку дестинацију и убрзано радећи на проширењу смештајних капацитета. Изграђено је 20 кућица-брвнара за одмор. Друштво је наредних година изградило и први хотел, продавницу и друге пратеће објекте, пут од Каоне до Дивчибара и припремило урбанистички план. Већ 1932. године тадашње Министарство трговине и индустрије прогласило је Дувчибаре за климатско туристичко место. Министарство грађевине је 1933. године ограничило ужи летовалишни регион Дувчибара и одредило услове за изградњу објеката, на основу регулационог плана који је пројектовао Милорад В. Бабић, дипл. инж. грађевине, берлински ђак. На одмор су почеле долазити и породице из Београда и других градова, а до другог светског рата Дивчибаре су биле најугледније планинско туристичко место у Србији. [2]

Далеко од градске буке и све ужурбанијег урбаног живота, овде можемо открити тајне очуване природе и посветити време себи. Статус ваздушне бање Дивчибаре су добиле 1963 год. Веома погодују лечењу болести: неуровегетативних сметњи, плућних болести, бронхијалне астме, анемије, астеније, дерматозе итд.

Богатство шумског и биљног света посебност су Маљена и Дивчибара. Постоје ендемичне и заштићене врсте, као и значајне врсте лековитог биља. Најзаступљеније су шуме белог и црног бора, а од четинара јављају се још јела, клека и планински бор. Прави раритет је мања група планинског бора у центру Дивчибара, с обзиром на то да ова врста расте само на висини преко 2000 метара. Од листопадног дрвећа најзаступљеније су буква и бреза, а затим црни и бели јасен, храст, цер и леска.
Од ендемичних биљака на Маљену расту босанска и јадранска перуника, док у заштићене врсте спадају линцура (Гентиана лутеа), божиковина (илек акуифолиум) и јеремичак (Дапхне благазана).
Због великог броја биљних врста, Дивчибаре су преко целе године у цвећу. Са топљењем последњег снега јављају се јеремичак, црњуша и каћун. Одмах за њима, у априлу, стижу јаглика и нарцис (нарцицус поетицус), најлепши цвет планине, којим су у јеку цветања, негде средином маја, прекривене Дивчибарска падине.
Међу дивчибарским биљем обиље је лековитих врста. Постоје читава поља линцуре, ретко виђени склопови ерике у боровим и брезовим шумама, а јављају се и салеп, мразовац, бабина свила, плава генцијана, срчењак, пасји зуб, јаребика и друге. На Дивчибарама расте шумска јагода, затим дивља купина и малина, боровница.

При повољним временским условима дивчибарске шуме пуне су најукуснијих гљива, попут вргања, рујнице, сунчанице, гнојиштарке и других.

У току зимске сезоне скијашима су на располагању ски-лифтови, нова ски стаза 'Црни Врх' дужине 850 м , школа скијања те могућност изнајмљивања опреме. На Дивчибарама постоје терени за кошарку, одбојку, рукомет и тенис. За оне који би да шетају на располагању су обележене (временски опредељене) пешачке стазе. Данас су туристима на располагању 3 хотела, 5 дечјих и више радничких одмаралишта, 2 планинарска дома и све актуелнији приватни смештај. Целокупна инфраструкура, здравствена станица, бензинска пумпа, аутобуска станица, пијаца, тржни центар, полицијска станица, пошта и др. употпуњују пријатан боравак на Дивчибарама.

У жељи да посетиоци планине Маљен и Дивчибара што боље упознају ова два драгуља отворена је могућност и посета природних резервата под строгом заштитом државе (Црна река, Чалачки поток, Забалац, Вражји вир). Боравећи на Дивчибарама туристи такође имају прилику да посете и више упознају град Ваљево са свим својим културно историјским вредностима, реку Градац као заштићено природно добро, Петницу, културно историјски комплекс Бранковина као и надалеко познате манастире ваљевског краја (Ћелије, Лелић, Пустиња, Јовања).

• [1] Текст прузет са планинско туристичке карте Дивчибаре, ИСБН 86-459-0197-8, Београд 2005. , Предузеће за картографију 'Геокарта' д.о.о.
• [2] http://www.divcibareinvest.rs/atlas_divcibara.pdf